Ристо (Стеванов) Јарамаз је рођен 22. марта 1906. у Кљаковици, Опутно-рудинској капетанији. Завршио је Богословију у Сремским Карловцима, свештенички чин примио 9. јануара 1931. После рукоположења је служио у Херцеговини и Србији, потом прешао у Црногорско-приморску митрополију. 1937. је одликован црвеним појасом.Други светски рат дочекује као косијеревски парох. Поред тога што је служио Богу и своме роду, он је у народу био познат као песник и мислилац. Чланке је објавио у многим часописима, а пред рат објавио две збирке песама: "Огреви" и "Прегршт свести".
По избијању грађанског рата, отац Ристо је устао против злодела партизана као наводних ослободилаца поробљеног народа.
Отац Ристо је код цркве у Валу код Вучијег Дола у октобру 1941. године дошао у сукоб са Петром Комненићем односно Савом Ковачевићем. На Божић 1942. године је отишао у село Почековиће како би одслужио Свету Литургију. Док је у приносио бескрвну жртву Богу Створитељу, партизани су кроз црквени прозор пуцали у њега, промашивши га. Отац Ристо се затворио у цркву до наредног јутра.
Командант партизанског батаљона Петар Комненић је организовао партизанску црну тројку која је имала задатак да га ликвидира. Војин Матов Јарамаз, Милорад Гаврилов Јарамаз и Алекса М. Алексић, сви из Мируша и сви Ристови крвни сродници, Малешевци, чиме су Комненић и Ковачевић били заштићени од крвне освете.
Група партизана га је сачекала на путу Кнеж До-Петровићи Јовањдана 1942. године. Убили су га са четири метка, три у главу, један у стомак. Партизани су му после егзекуције ставили епитрахиљ око врата и крст у руку и тако га оставили на путу. Његово тело је други дан по Јовањдану пренето код цркве у Почековићима где је сахрањен.
Алексa М. Але
ксић је признао злочин пре него што је извршио самоубиство. Милорад Г. Јарамаз је погинуо борећи се за партизане 1943. у близини Горњег Вакуфа. Војин М. Јарамаз је умро у дубокој старости у Београду 1996.
Отац Ристо Јарамаз је иза себе оставио попадију и петоро малолетне деце. 1999. је проглашен за свештеномученика.
Икона свештеномученика Риста је фрескописала Татјана Пејовић (девојачко Томић), братаница Милана Томића, супруга недавно преминуле Оливере Томић (девојачко Јарамаз), Ристове ћерке.
2 коментара:
Postovani,
nadam se da je ovo pravo mesto na kom bih mogao dobiti odgovor.Moja porodica po majci, koja nosi prezime Vasilic takodje slavi slavu Svetog Ignjatija Bogonosca. Poreklom su iz Bijeljine. Ne znam kada i iz kog kraja su doseljeni u Bijeljinu, ali znam da su u drugoj polovini XIX veka bili nastanjeni u Bijeljini Bili su postovana, gospodska i trgovacka porodica i trgovali su stokom sa Becom. Takodje na Srpskom Bijeljinskom groblju grobovi mojih predaka se nalaze u delu u kom se sahranjuju najstarije srpske Bijeljinske porodice. Nisam siguran, ali mi se cini, da da sam jednom od nekoga u porodici cuo da su Vasilici u Bijeljinu ,(kao trgovci stokom), dosli iz Cacka ili kraja oko Cacka (u vezi ovoga stvarno nisam siguran) . Zelim ovim putem da pitam da li neko moze da mi pomogne i pruzi vise informacija, da li moja porodica Vasilic pripada rodu Malesevaca, s obzirom da slavi slavu Svetog Ignjatija. Inace, posto iz porodice Vasilic nema vise muskih potomaka, moj brat i ja smo preuzeli da pored nase Slave ( po ocevoj liniji) slavimo i slavu Svetog Ignjatija (po majcinoj liniji), a kako bi se produzilo secanje na nase porodicno ime po majcinoj liniji. Unapred Vam se zahvaljujem i sve vas pozdravljam.
Veljko
Милим исправите:
"Икона свештеномученика Риста је фрескописала Татјана Пејовић (девојачко Томић), братаница недавно преминуле Оливере Томић (девојачко Јарамаз), Ристове ћерке."
Оливера Томић, роћена Јарамаз нема братаницу.
Унука Риста Јарамаза
Милена Чопа
Постави коментар