Други светски рат дочекује као косијеревски парох. Поред тога што је служио Богу и своме роду, он је у народу био познат као песник и мислилац. Чланке је објавио у многим часописима, а пред рат објавио две збирке песама: "Огреви" и "Прегршт свести".
По избијању грађанског рата, отац Ристо је устао против злодела партизана као наводних ослободилаца поробљеног народа.
Отац Ристо је код цркве у Валу код Вучијег Дола у октобру 1941. године дошао у сукоб са Петром Комненићем односно Савом Ковачевићем. На Божић 1942. године је отишао у село Почековиће како би одслужио Свету Литургију. Док је у приносио бескрвну жртву Богу Створитељу, партизани су кроз црквени прозор пуцали у њега, промашивши га. Отац Ристо се затворио у цркву до наредног јутра.
Командант партизанског батаљона Петар Комненић је организовао партизанску црну тројку која је имала задатак да га ликвидира. Војин Матов Јарамаз, Милорад Гаврилов Јарамаз и Алекса М. Алексић, сви из Мируша и сви Ристови крвни сродници, Малешевци, чиме су Комненић и Ковачевић били заштићени од крвне освете.
Група партизана га је сачекала на путу Кнеж До-Петровићи Јовањдана 1942. године. Убили су га са четири метка, три у главу, један у стомак. Партизани су му после егзекуције ставили епитрахиљ око врата и крст у руку и тако га оставили на путу. Његово тело је други дан по Јовањдану пренето код цркве у Почековићима где је сахрањен.
Алексa М. Алексић је признао злочин пре него што је извршио самоубиство. Милорад Г. Јарамаз је погинуо борећи се за партизане 1943. у близини Горњег Вакуфа. Војин М. Јарамаз је умро у дубокој старости у Београду 1996.
Отац Ристо Јарамаз је иза себе оставио попадију и петоро малолетне деце. 1999. је проглашен за свештеномученика.
Икона свештеномученика Риста је фрескописала Татјана Пејовић (девојачко Томић), братаница Милана Томића, супруга недавно преминуле Оливере Томић (девојачко Јарамаз), Ристове ћерке.